KAKO DA IZBEGNETE GUBITKE U PROIZVODNJI KORNIŠONA

UZGOJ KORNIŠONA

SETVA

Direktna setva,zastupljena u horizontalnoj i vertikalnoj proizvodnji.

ZAŠTITA

Zaštitu od plemenjače potrebno je obavljati redovno,na 5-7 dana.

Najbolji period za prskanje je:

-kasno poslepodne ili uveče,biljke moraju biti suve pre zalaska sunca.

-ujutru,nakon jutarnje rose na temperaturi nižoj od 25 stepeni

-ako je oblačno i temperatura niža od 25 stepeni,može se prskati toko, čitavog dana.

Obavezna primena dovoljna količina vode,pesticida i korišćenje okvašivača.

Špalir,proizvodnja iz rasada

Od setve do rasadjivanja 2-4 sedmice

Setva u kontejnere od sredine do kraja aprila

Optimalna temperatura klijanja 25 C ,a temperatura nicanja 22 C

Od rasadjivanja do berbe(4 sedmice)

Pre rasadjivanja potrebno je pripremiti zemljište,uneti djubrivo,uneti insekticid,formirati bankove.

Postaviti traku kap po kap 8-10cm od sredine banka.

Rasadjivanje je idealno obaviti po oblačnom vremenu na temperaturi oko 20 C.

PROIZVODNJA KORNIŠONA

Proizvodnja kod nas i osnove gajenja

Vodeći način proizvodnje krastavca kod nas je direktna setva, sa retkim i mestimičnim pokušajima primene nekih netipičnih agrotehničkih mera, kao što je zastiranje zemljišta polietilenskom folijom i malč papirom, ili vertikalni, špalirski uzgoj. Iz rasada je način koje se nešto ređe koristi, a koji vodi do plasteničke, tj. stakleničke proizvodnje. U Srbiji se, dakle, kornišoni više gaje na otvorenom polju nego u zatvorenom prostoru. Moguće je da ekonomski ovo povrće ne opravdava takvu vrstu ulaganja.

Oba ova načina proizvodnje, i na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru, mogu biti uz oslonac ili položeno i oba su relativno laka, s tim što se treba voditi računa o zalivanju, đubrenju (NPK pre setve i kalcijum za vreme plodonošenja), kao i bolestima i štetočinama (plamenjača, crveni pauk), što je zajedničko za gajenje bilo koje kulture. Sami kornišoni zahtevaju malo lakša zemljišta i imaju veliku potrebu za zalivanjem, s tim što se mora voditi računa da toplu biljku nikako ne treba zalivati hladnom vodom, jer će plod biti gorak.

Špalirski oblik gajenja tj. uz oslonac, zahteva više ulaganja. Pre svega, na zemlji bi trebalo da je gajena monokultura bar 5 godina. Za ovakav uzgoj se koriste posebni hibridi sa visokim prinosom. Sam špalir su obično betonski, metalni ili drveni stubovi, slično kao kod gajenja vinove loze. Visina špalira trebalo bi da bude 1,6 do 2 m, a razmak između konstrukcija 1,5 m. Špaliri sa dva reda su na rastojanju od 2 m.

Špalirski način obično obuhvata u svojoj konstrukciji i tri vodovodne žice, od kojih se prva nalazi na visini od 20 do 30 cm.

Prednosti špalira su veće mogućnosti za formiranje plodova (više svetlosti), lakša zaštita i lakša berba. Prednosti kod položenog tipa jesu mala ulaganja, gotovo nikakva.