Sve što niste znali o malinama
Jedna od najznačajnijih vrsta voća,čiji se plod može koristiti u svežem ili smrznutom stanju.
Malina se veoma lako razmnožava.U trećoj godini od sadnje dostiže pun rod.
Rizik u proizvodnji maline je manji,jer joj grad,mraz i vetar,veoma retko nanose veće štete.
Uglavnom se gaji na manjim seoski posedima 10-30 ari u brdskoplaninskim područjima,gde daje odlične rezultate,mada je u poslednih nekoliko godina povećana proizvodnja malina i u Vojvodini,uglavnom na manjim parcelama.
.
Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.
Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemljište poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjiračom.
Veoma je važno da sadni materijal bude zdrav i kvalitetan,što će u velikoj meri uticati na prinos,kvalitet,a samim tim i prihod od malina.
Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon.
Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.
Malina dozreva krajem juna ili 25-30 dana od početka cvetanja. Razlika u sazrevanju ranih i kasnih sorti je 8-10 dana, a sazrevanje i berba traju 15-30 dana. Maline se beru kada plod dobije karakterističnu boju sorte, kada se lako odvaja od lože i ne gnječi se. Ako je plod namenjen dužem transportu do tržišta, tada se bere s peteljkama. Berba se obavlja svakog drugog ili trećeg dana i pakuje u posebnu ambalažu. Za čuvanje su najbolje hladnjače u kojim je temperatura -1 °C do 0 °C, a relativna vlažnost vazduha od 80-95 %.
Kada se gaji u zaštićenom prostoru malina na jednom hektaru daje rod između 30 i 40 tona,odnosno od 300 do 400 kilograma na jednom aru, dok ako se gaji na otvorenom njen rod se kreće između 75 i 150 kilograma po aru.
Najvažnije kod proizvodnje malina je pratiti agrotehničke mere,samim tim će te povećati prinos i zaradu,a na taj način povećati ulog za proširenje posla i kapitala.
Morate investirati,krenite od male površine,koliko vam trenutno sredstva dozvoljavaju,kada dobro proučite šta sve malina zahteva,ispitate tržište,koje je veoma bitno,povećajte proizvodnju.
Ako vam je ovaj članak bio od koristi,podelite ga na društvenim mrežama.
U komentarima napišite vaša iskustva o gajenju malina,savete,pitanja...
Vaš blog,MojeGazdinstvo
Malina se veoma lako razmnožava.U trećoj godini od sadnje dostiže pun rod.
Rizik u proizvodnji maline je manji,jer joj grad,mraz i vetar,veoma retko nanose veće štete.
Uglavnom se gaji na manjim seoski posedima 10-30 ari u brdskoplaninskim područjima,gde daje odlične rezultate,mada je u poslednih nekoliko godina povećana proizvodnja malina i u Vojvodini,uglavnom na manjim parcelama.
.
Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.
Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemljište poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjiračom.
Veoma je važno da sadni materijal bude zdrav i kvalitetan,što će u velikoj meri uticati na prinos,kvalitet,a samim tim i prihod od malina.
Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon.
Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.
Malina dozreva krajem juna ili 25-30 dana od početka cvetanja. Razlika u sazrevanju ranih i kasnih sorti je 8-10 dana, a sazrevanje i berba traju 15-30 dana. Maline se beru kada plod dobije karakterističnu boju sorte, kada se lako odvaja od lože i ne gnječi se. Ako je plod namenjen dužem transportu do tržišta, tada se bere s peteljkama. Berba se obavlja svakog drugog ili trećeg dana i pakuje u posebnu ambalažu. Za čuvanje su najbolje hladnjače u kojim je temperatura -1 °C do 0 °C, a relativna vlažnost vazduha od 80-95 %.
Kada se gaji u zaštićenom prostoru malina na jednom hektaru daje rod između 30 i 40 tona,odnosno od 300 do 400 kilograma na jednom aru, dok ako se gaji na otvorenom njen rod se kreće između 75 i 150 kilograma po aru.
Najvažnije kod proizvodnje malina je pratiti agrotehničke mere,samim tim će te povećati prinos i zaradu,a na taj način povećati ulog za proširenje posla i kapitala.
Morate investirati,krenite od male površine,koliko vam trenutno sredstva dozvoljavaju,kada dobro proučite šta sve malina zahteva,ispitate tržište,koje je veoma bitno,povećajte proizvodnju.
Ako vam je ovaj članak bio od koristi,podelite ga na društvenim mrežama.
U komentarima napišite vaša iskustva o gajenju malina,savete,pitanja...
Vaš blog,MojeGazdinstvo
U komentarima napišite vaša iskustva o gajenju malina,savete,pitanja...
ОдговориИзбриши