MOJE GAZDINSTVO

Sekretarijat za privredu Beograda objavio je četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva, stočarstva, voćarstva i povrtarstva. Poziv važi i za nabavku poljoprivredne mehanizacije - priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2018. Podsticajna sredstva su namenjena za nabavku nove opreme za pčelarstvo i to: deset košnica sa pripadajućim ramovima, vrcaljka (ručna ili električna), električni otklapač saća (automatski ili poluautomatski) i topionik za vosak. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava iznosi 65.000 dinara po korisniku. Za ovu namenu opredeljena su bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 20.000.000 dinara, a rok za podnošenje prijava je 5. april. Podsticajna sredstva u oblasti stočarstva namenjena su za nabavku domaćih ili uvoznih kvalitetnih steonih junica holštajn - frizijske rase ili simentalske rase, kvalitetnih priplodnih ovaca i kvalitetnih priplodnih koza. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava je 300.000 dinara po

UZGOJ KORNIŠONA SETVA Direktna setva,zastupljena u horizontalnoj i vertikalnoj proizvodnji. ZAŠTITA Zaštitu od plemenjače potrebno je obavljati redovno,na 5-7 dana. Najbolji period za prskanje je: -kasno poslepodne ili uveče,biljke moraju biti suve pre zalaska sunca. -ujutru,nakon jutarnje rose na temperaturi nižoj od 25 stepeni -ako je oblačno i temperatura niža od 25 stepeni,može se prskati toko, čitavog dana. Obavezna primena dovoljna količina vode,pesticida i korišćenje okvašivača. Špalir,proizvodnja iz rasada Od setve do rasadjivanja 2-4 sedmice Setva u kontejnere od sredine do kraja aprila Optimalna temperatura klijanja 25 C ,a temperatura nicanja 22 C Od rasadjivanja do berbe(4 sedmice) Pre rasadjivanja potrebno je pripremiti zemljište,uneti djubrivo,uneti insekticid,formirati bankove. Postaviti traku kap po kap 8-10cm od sredine banka. Rasadjivanje je idealno obaviti po oblačnom vremenu na temperaturi oko 20 C.

Evo nekoliko predloga odakle da počnete: Priprema  zemljišta za sadnju , se može izvesti ašovom ili motikom u zavisnosti od tipa zemljišta i njegove zbijenosti, a ako je  površina veća mašinski . Povrtnjak U martu se seju : - U prvoj dekadi :  spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata i čičoka. - U drugoj dekadi:  rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija. - U trećoj dekadi:  kelj, kupus, keleraba. Krajem aprila, mogu se posejati  lubenice ,  dinje ,  krastavci  i  boranija . Ipak, budite oprezni zbog mogućih kasnih mrazeva i, ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće  pokrivanjem  folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Ukoliko ne želite da rizikujete, sačekajte maj, koji je idealan za sadnju ovoga povrća. idealan period za zasnivanje  rasada sezonskog povrća je oko 15.aprila  (brokoli, prokelj, kupus, karfiol, paradajz, krastavci, paprika,  patlidžan, dinja, lubenica), čije se seme može  pronaći u poljoprivredn

slatki krompir ili batat je višegodišnja tropska biljka iz familije slakova, a iako su po nazivu slični, ova namirnicanema nikakve veze sa običnim krompirom. Gajenje i čuvanje Na 20.000 sadnica/ha, ukupno se dobije 20 tona prve klase. Nakon probiranja batat se prirodno konzervira 5-6 dana na 35⁰C, nakon čega će trajati 8-9 meseci. Najtraženija je i najslađa sorta narandžasta, a najkvalitetnija ljubičasta koja ukusom podseća na kesten. Vađenje batata se obavlja krajem septembra i u oktobru, ali svakako pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Prilikom vađenja treba paziti da se koren batata ne ošteti, jer u tom slučaju može doći do truljenja. Cela biljka se može iskoristiti, njoj nisu potrebni  ni herbicidi, ni pesticidi, i zapravo je ekološka. Jedino što je oko nje puno ručnog rada poput plevljenja, a baš svaki plod mora se ručno pokupiti s polja da se ne bi oštetio jer je mnogo ose

Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, objavili su Vodič za korisnike IPARD II programa. U vodiču za Meru 1, koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu gazdinstava objašnjeni su  ciljevi i namena IPARD II programa, kao i način korišćenja i uslovi za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, te kontrola i potrebna dokumentacija za sprovođenje ove mere. Kako se navodi u uvodnom delu, dat je osvrt na pitanja značajna za dobar odabir projekta i pravilno podnošenje zahteva za IPARD podsticaje. Autori su nastojali da doprinesu boljem razumevanju celog procesa, prava i obaveza onih koji konkurišu - od vremena objavljivanja javnog poziva, preko podnošenja zahteva za odobravanje projekta, kontrole na licu mesta, prijema rešenja o odobravanju projekta, realizacije investicije, pa sve do isplate podsticaja. Dodaje se da se sva dodatna pitanja mogu uputiti Infocentru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Kontakt centru Uprave za agrarna plaća

Jedna od najznačajnijih vrsta voća,čiji se plod može koristiti u svežem ili smrznutom stanju. Malina se veoma lako razmnožava.U trećoj godini od sadnje dostiže pun rod. Rizik u proizvodnji maline je manji,jer joj grad,mraz i vetar,veoma retko nanose veće štete. Uglavnom se gaji na manjim seoski posedima 10-30 ari u brdskoplaninskim područjima,gde daje odlične rezultate,mada je u poslednih nekoliko godina povećana proizvodnja malina i u Vojvodini,uglavnom na manjim parcelama. . Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja