STOČARSTVO
Stočarstvo je jedna od dve osnovne grane poljoprivrede koja se bavi uzgojem domaćih životinja u svrhu dobijanja proizvoda i sirovina za ljudsku upotrebu (hrana, koža, vuna, perje). Kako se „stokom“ uglavnom smatraju goveda, ovce, koze i svinje, stočarstvo u užem smislu bi označavalo uzgoj ovih životinja.
Stočarstvo se može podeliti na sledeće delatnosti:
Govedarstvo je najvažnija grana stočarstva. Obuhvata uzgoj goveda, bikova, jakova i zebua. Daje važne proizvode, poput mesa, mleka, kože, dlake i dr.
Najpovoljniji uslovi za razvoj ove grane su prvenstveno prostrane livade i pašnjaci. Može se izdvojiti kao: mlečno, mlečno-mesno i mesno govedarstvo.
Kao još jedan dodatni produkt ove grane stočarstva javlja se i stajsko đubrivo.
Mnoge industrijske grane su povezane sa govedarstvom kao: prehrambena industrija (prerada mesa i mlečnih proizvoda), modna industija (izrada odeće i obuće od kože).
Krava je osnova proizvodnje. Ona biljnu hranu prerađuje u meso i mleko. Bik biljnu hranu prerađuje u meso. Tele je potomak krave, i jako je bitan za buduću proizvodnju mleka i mesa.
Svinjarstvo ili svinjogojstvo je grana stočarstva koja se bavi uzgojem svinja radi dobijanja mesa, masti, kože, dlake i dr. Najčešće je zastupljeno u oblastima intenzivne poljoprivrede, u prigradskim zonama i u blizini centara prehrambene industrije.
Ovčarstvo je grana stočarstva koja se bavi uzgojem ovaca i njihovim iskorišćavanjem radi dobijanja vune, mleka i mesa. U tom pogledu izdavaja se uzgajanje jagnjadi radi mesa i ovaca radi vune.
Najpoljovniji tereni za ovčarstvo su pašnjaci i livade, sa dosta izvora pitke vode. Države sa najvećim brojem ovaca su Australija, Novi Zeland, Kina, Rusija, Argentina, Južnoafrička Republika i dr.
u našoj zemlji,ovčarska proizvodnja je mala i odvija se kod seljaka u malim stadima.Ukupan broj ovaca u Srbiji se kreće oko 2 miliona grla.
Ovce vode poreklo od muflona,stepske arkar ovce i argali ovce. Što se tiče samih morfoloških promena, jedna od najznačajnijih razlika između domaće ovce i njenih prethodnika ili rodonačelnika jeste u promeni dlake u vunsko vlakno.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиSjenička pramenka predstavlja autohtonu rasu ovaca čije poreklo vodi sa Pešterske visoravni u bližoj ili daljoj okolini gradića Sjenice.Pored sjeničkog soja pramenke u Srbiji se gaji Pirotska,Svrljiška,Lipska,Karakačanska i još neke drugi sojevi ove rase ovaca.Za razliku od Sjeničke ovi sojevi predstavljaju genetske resurse i veoma ih je malo,uglavnom u okolini mesta po čijem imenu su i nazvani.Pravu autohtonu sjeničku pramenku je teško naći van Peštera,zato što su u drugoj polovini prošlog veka proizveli Sjeničku oplemenjenu,ukrštajući atohtonu srpsku rasu sa Virtembergom.Lako se prepoznaje time što ima crne "naočari" oko očiju.Nastala je na sledeći način.Srpske porodice koje su nažalost pod pritiskom Turaka pljuvale na sveto Pravoslavlje i prelazile na islam,kao nagradu su dobijali anadolske ovnove koji su prenosili svoje gene na domaće ovce.Veoma je raširena,indeks plodnosti 1,25 po ovci,i ne traži prevelike uslove držanja,tj.nije "gospodska ovca od jasala " kao npr.Virtemberg ili Il de frans.Ove godine po pravilniku i dalje se dobija 7000 dinara po umatičenoj ovci,ali je uslov da imate najmanje 30 ovaca na gazdinstvu,uključujući i ovnove.
ОдговориИзбриши