KAKO DA IZBEGNETE GUBITKE U PROIZVODNJI KORNIŠONA
UZGOJ KORNIŠONA
SETVA
Direktna setva,zastupljena u horizontalnoj i vertikalnoj proizvodnji.
ZAŠTITA
Zaštitu od plemenjače potrebno je obavljati redovno,na 5-7 dana.
Najbolji period za prskanje je:
-kasno poslepodne ili uveče,biljke moraju biti suve pre zalaska sunca.
-ujutru,nakon jutarnje rose na temperaturi nižoj od 25 stepeni
-ako je oblačno i temperatura niža od 25 stepeni,može se prskati toko, čitavog dana.
Obavezna primena dovoljna količina vode,pesticina i korišćenje okvašivača.
Špalir,proizvodnja iz rasada
Od setve do rasadjivanja 2-4 sedmice
Setva u kontejnere od sredine do kraja aprila
Optimalna temperatura klijanja 25 C ,a temperatura nicanja 22 C
Od rasadjivanja do berbe(4 sedmice)
Pre rasadjivanja potrebno je pripremiti zemljište,uneti djubrivo,uneti insekticid,formirati bankove.
Postaviti traku kap po kap 8-10cm od sredine banka.
Rasadjivanje je idealno obaviti po oblačnom vremenu na temperaturi oko 20 C.
PROIZVODNJA KORNIŠONA
Proizvodnja kod nas i osnove gajenja
Vodeći način proizvodnje krastavca kod nas je direktna setva, sa retkim i mestimičnim pokušajima primene nekih netipičnih agrotehničkih mera, kao što je zastiranje zemljišta polietilenskom folijom i malč papirom, ili vertikalni, špalirski uzgoj. Iz rasada je način koje se nešto ređe koristi, a koji vodi do plasteničke, tj. stakleničke proizvodnje. U Srbiji se, dakle, kornišoni više gaje na otvorenom polju nego u zatvorenom prostoru. Moguće je da ekonomski ovo povrće ne opravdava takvu vrstu ulaganja.
Oba ova načina proizvodnje, i na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru, mogu biti uz oslonac ili položeno i oba su relativno laka, s tim što se treba voditi računa o zalivanju, đubrenju (NPK pre setve i kalcijum za vreme plodonošenja), kao i bolestima i štetočinama (plamenjača, crveni pauk), što je zajedničko za gajenje bilo koje kulture. Sami kornišoni zahtevaju malo lakša zemljišta i imaju veliku potrebu za zalivanjem, s tim što se mora voditi računa da toplu biljku nikako ne treba zalivati hladnom vodom, jer će plod biti gorak.
Špalirski oblik gajenja tj. uz oslonac, zahteva više ulaganja. Pre svega, na zemlji bi trebalo da je gajena monokultura bar 5 godina. Za ovakav uzgoj se koriste posebni hibridi sa visokim prinosom. Sam špalir su obično betonski, metalni ili drveni stubovi, slično kao kod gajenja vinove loze. Visina špalira trebalo bi da bude 1,6 do 2 m, a razmak između konstrukcija 1,5 m. Špaliri sa dva reda su na rastojanju od 2 m.
Špalirski način obično obuhvata u svojoj konstrukciji i tri vodovodne žice, od kojih se prva nalazi na visini od 20 do 30 cm.
Prednosti špalira su veće mogućnosti za formiranje plodova (više svetlosti), lakša zaštita i lakša berba. Prednosti kod položenog tipa jesu mala ulaganja, gotovo nikakva.
KAKO DA IZBEGNETE GUBITKE U PROIZVODNJI KORNIŠONA
UZGOJ
KORNIŠONA
SETVA
Direktna
setva,zastupljena u horizontalnoj i vertikalnoj proizvodnji.
ZAŠTITA
Zaštitu od
plemenjače potrebno je obavljati redovno,na 5-7 dana.
Najbolji
period za prskanje je:
-kasno
poslepodne ili uveče,biljke moraju biti suve pre zalaska sunca.
-ujutru,nakon
jutarnje rose na temperaturi nižoj od 25 stepeni
-ako je
oblačno i temperatura niža od 25 stepeni,može se prskati toko,
čitavog dana.
Obavezna
primena dovoljna količina vode,pesticina i korišćenje okvašivača.
Špalir,proizvodnja
iz rasada
Od setve
do rasadjivanja 2-4 sedmice
Setva u
kontejnere od sredine do kraja aprila
Optimalna
temperatura klijanja 25 C ,a temperatura nicanja 22 C
Od
rasadjivanja do berbe(4 sedmice)
Pre
rasadjivanja potrebno je pripremiti zemljište,uneti djubrivo,uneti
insekticid,formirati bankove.
Postaviti
traku kap po kap 8-10cm od sredine banka.
Rasadjivanje
je idealno obaviti po oblačnom vremenu na temperaturi oko 20 C.
SAZNAJTE NEŠTO NOVO O PROIZVODNJI SALATE
Iako se već dugo koristi poslednjih godina primjećen je povećan interes za ovu kulturu kod potrošača. Proizvođači takođe imaju svoj interes kad je salata u pitanju, mogu da je, uz određene uslove, gaje preko cjele godine a posebno je značajana njena proizvodnja tokom zimskog perioda u zaštićenom prostoru. Zbog kratke vegetacije (35-90) dana, može da se gaji i kao glavni i kao međuusev.
Salata se može gajiti kao: rana proljećna proizvodnja (sa ili bez grijanja), kasna proljećna, ljetnja, jesenja i zimska proizvodnja.
Rana proljećna proizvodnja: Počinje setvom u plastenike 15 - 30. oktobra u negrijanim plastenicima, ili 1-15 decembra u grijanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta. Za ovaj proizvodni period važno je napomenuti da je nedostatak svetlosti limitirajući faktor, tako da svetlost određuje dužinu vegetacionog perioda. Greška je ukoliko nedostatak svetlosti u ovom periodu pokušavamo da kompenzujemo povećanjem temperature. U tom slučaju se formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.
Kasno proljećna proizvodnja: Podrazumeva setvu krajem decembra i početkom januara, a pristiže krajem marta i početkom aprila. Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrivanje, dok sama proizvodnja može da prođe bez grijanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.
Letnja proizvodnja salate: Odvija na otvorenom polju i to sa setvom od maja do jula meseca kada salata pristiže od jula do polovine septembra. Obzirom na visoke temperatura u ovom periodu, važno je odabrati salatu koja u tim uslovima ne ide u cvetno stablo.
Jesenja proizvodnja: Može da se vrši kako u zaštićenom tako i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, dok za proizvodnju na otvorenom polju sijemo od polovine jula do polovine avgusta.
Zimske proizvodnja: Sjetva počinje od polovine septembra do polovine oktobra kada pristiže krajem decembra do polovine januara. Još jednom treba naglasiti činjenicu da je pored ostalih agrotehničkih mera, odabir odgovarajuće sorte za određeni period gajenja od najveće važnosti za uspešnu proizvodnju.
Rasađivanje
Rasađivanje salate se obavlja kada sadnica ima 4-6 razvijenih listova. Rasađivati se može ručno i mašinski. Razmak sadnje je različit i zavisi od sorte i roka perioda sadnje, pa se u zimskom periodu salata sadi na razmaku 20×20 ili 20×25 a u proljetnom 20-25×30cm. Malč folije se dosta koriste i daju odlične rezultate: sprečava zemljišne patogene (usporava zarazu), održava zemljište čisto od korova, pod folijom se čuva vlaga (kap po kap), i time voda ne dolazi u kontakt sa biljkom, biljka je čistija. Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate. Da bi se taj posao pravilno odradio zemljište mora biti odlično pripremljeno, malč folija mora biti dobro zategnuta, bez vazdušnih džepova, potpuno nalegla na zemljište.
Sadnja kontejnerskih sadnica obavlja se na taj način da se u zemljište unosi 2/3 kocke dok 1/3 ostaje iznad zemlje. Ovakvom sadnjom izbjegava se prevelika vlažnost u zoni korjenovog vrata što bitno smanjuje mogučnost oboljenja biljaka od truleži. Nakon sadnje biljke se zaliju sa 10-12 l/m² vode.
Ukoliko nije ispoštovan plodored, zemljište nakon rasađivanja treba obavezno zaliti Prestižom (Prestige 290-FS) ili Previkurom (Previcur 607-SL) - 3-4 litre 0,25% rastvora/m² lijehe.
Mere u toku vegetacije
Zbog kratke vegetacije i osetljive glavice greške u proizvodnji se teško popravljaju. Pod njegom se u prvom redu podrazumevaju klimatski faktori, količina i raspored vode u toku vegetacije.
Klimatski faktori
Na klimatske uslove u zatvorenom prostoru možemo uticati provjetravanjem ili grijajanjem plastenika. Na otvorenom zasijenjivanjem i korištenjem mikrorasprskivača.
Za proizvodnju salate temperaturu treba održati na 16ºC, što nije ni malo lako. Salata staje sa rastom na 4-5ºC, a izoženost salate mrazu donosi trajna oštećenja. Ako možemo uticati na klimu, potrebno je postići da razlika između dnevnih i noćnih temperatura ne bude veća od 10ºC, a ako je oblačno i manje.
Leti, ako je tokom više noći temperatura preko 20ºC, a dani sunčani, u zoni rasta salate pojaviće se vodena para. U takvom uslovima salata počinje da iscvetava.
Postoje sorte ljetnjih salata koje odlično podnose ove uslove. Pošto je salata osetljiva na suvišak odnosno nedostatak vodene pare, moramo obratiti pažnju na ovu pojavu. U slučaju viška vodene pare stvoriće se povoljni uslovi za pojavu gljivičnih oboljenja i unutrašnji listovi će se sušiti, dok će se u odsutvu vodene pare sušiti spoljni listovi. Plitak korenov sistem salate zahteva dovoljne količine vode u tom sloju zemljišta (70% PVK). Visoka relativna vlažnost vazduha utiče na pucanje glavica, pojavu i širenje bolesti. Salatu treba zalivati rijeđe i obilnije, sve do pred početak formiranja glavica.
Zbog brze smene useva (30 dana) poželjno je proizvodnju obavljati na malč foliji. Koristiti malč folije najbolje sa gornje strane bele, a sa donje tamne (crne). Proizvodnju rasada prilagoditi brzini promene useva. Koristiti sorte tolerantne na iscvijetavanje. Postaviti u salati mikroorošivače za hlađenje biljaka (u suprotnom dolazi do iscvijetavanja). Hlađenje se vrši nekoliko puta u toku dana u trajanju od 5 do 15 minuta. Zalijevanje se može vršiti mikroorošivačima, ili još bolje sistemom kap po kap.
Navodnjavanje
Ukoliko se salata proizvodi na otvorenom polju tokom proleća i leta, navodnjavanje vršimo rasprskivačima. Ovo s toga što rasprskivači ne samo što prokvašavaju zemljište na dubini od 20-30 cm, gde se nalazi koren salate, već stvaraju i povoljnu mikroklimu u vrelim letnjim danima.
Navodnjavanje salate u zatvorenom prostoru najčešče se obavlja sistemima „kap po kap“, koji su pogodni jer se pored zalivanja vrši i prihrana. Mikrorasprskivači u zatvorenom prostoru služe da se njima koriguje vazdušna vlaga, koja u najvećem delu vegetacije salate treba da iznosi 70%. Na nedostatak vlage u zemljištu salata reaguje tako što se usporava rast a njeni listovi dobijaju tamnu boju dok višak vlage u zemljištu može prouzrokovati bolesti.
Đubrenje
Klasično đubrenje na srednje obezbeđenom zemljištu:
Pred sadnju se đubri sa 60-80 kg/1000m² i to sa N P K 7:20:30 ili 15:15:15
Prihranjivanje: Dva puta tokom vegetacije i to prvi put 20-25 dana nakon sadnja drugi put u fazi formiranja glavice. Prehranjuje se sa jednim od azotnih gnojiva (amoninitrat).
Zbog kratke vegetacije, salata traži intenzivno đubrenje u prvom delu vegetacije, do faze formiranja glavice.
Kao što je već pomenuto, tokom rasađivanja, đubri se sa formulacijama sa povećanim procentom fosfora radi boljeg ukorenjavanja. Tokom vegetacije, vrši se đubrenje azotnim đubrivima.
Salata se bere po pristizanju i to kad glavice dobiju željeni oblik i veličinu. Obično se bere u dva-tri navrata. Prilikom odsijecanja glavice se čiste od žutog lista i prevrnu na foliju da bi istekao višek tečnosti (vode). Nakon 10-15 minuta ubrane glavice se pakuju u plitke letvarice, gajbe ili kutije. Glavica se okreču na dole u dva reda 2×12 komada. Pošto biljke treba dopremiti do tržišta u zimskom perijodu obavezno je zimsko pakovanje (zaštita) na kamionu kako ne bi izmrzle u transportu. Na temperaturi od 1ºC i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95% može se čuvati 15-25 dana.
Veliki broj insekata napada salatu, i to: lisne vaši, tripsi, bela vaš, mineri i zemljišne štetočine
U suštini gajenje salate neiziskuje velika ulaganja.Ako na vreme obezbedite prodaju,možete zaraditi nekoliko puta više od uloga,pa čak i do 10 puta.
Napišite vaša iskustva o proizvodnji salate.
ОдговориИзбриши