MOJE GAZDINSTVO

Bukovača je gliva koju još nazivaju i ostrigar.Veoma je prijatnog ukusa,tražena na tržištu i cena joj je nešto veća nego šampinjonima.Širenje uzgoja bukovače može da ugrozi čuvene šampinjone. Postoji nekoliko razloga za to: - jednostavno se uzgaja - uzgaja se na različitim podlogama, - velika tolerancija prema temperaturi, od 5 do 30°C, - nema velikih rizika pri uzgoju, kao, npr., kod šampinjona, - ima velike prinose - prilično je otporna na bolest i štetočine, - odličnog je ukusa Za gajenje bukovače potrebna je optimalna temperatura(oko 18C ) i konstanta veoma visoka vlažnost vazduha. Prostori se moraju obavezno provetravati i da imaju obezbedjenu potrebnu količinu svetlosti. Kako bi ste obezbedili temperaturu,leti se prostorija moga hladiti,provetravanjem i ovlažavanjem,a u zimskom periodu se mora dogrevati. Na 50 m² može se smestiti oko 800 vreća iz kojih rastu gljive. Uzgoj možemo svrstati u dve faze     1.faza od dana punjenja vreća sa supstatom i micelje

Približava se vreme rasadjivanja paprike,želimo da vas informišemo o sadnji i merama nege paprike. Paprika se razlikuje po obliku,veličini i kvalitetu ploda.Zato je danas veoma širok spektar sorti paprike. Paprika zahteva plodna, strukturna zemljišta, dobrog vodno-vazdušnog režima i povoljnih fizičko-hemijskih svojstava. Najbolja su plodna aluvijalna zemljišta i černozem. Dobri predusevi za papriku su: jednogodišnje leguminoze, strnine, trave, a loši predusevi iz familije  Cucurbitaceae  (vrste iz porodice tikava),  Solanaceae  (paprika, paradajz, krompir, patlidžan i duvan). Na istoj parceli paprika bi se trebala saditi tek nakon 4-5 godina. Proizvodnja rasada se obavlja u staklenicima ili plastenicima,tako da je veoma bitno okaliti rasad. Kaljenje rasada počinje sedam dana pre sadnje.Zaštićeni prostor se intezivnije provetrava,po mogućnosti se potpuno otvara.Smanjuje se broj zalivanja. Kvalitetan rasad paprike treba da ima 6–8 stalno razvijenih listova, visine stabl

Sekretarijat za privredu Beograda objavio je četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva, stočarstva, voćarstva i povrtarstva. Poziv važi i za nabavku poljoprivredne mehanizacije - priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2018. Podsticajna sredstva su namenjena za nabavku nove opreme za pčelarstvo i to: deset košnica sa pripadajućim ramovima, vrcaljka (ručna ili električna), električni otklapač saća (automatski ili poluautomatski) i topionik za vosak. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava iznosi 65.000 dinara po korisniku. Za ovu namenu opredeljena su bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 20.000.000 dinara, a rok za podnošenje prijava je 5. april. Podsticajna sredstva u oblasti stočarstva namenjena su za nabavku domaćih ili uvoznih kvalitetnih steonih junica holštajn - frizijske rase ili simentalske rase, kvalitetnih priplodnih ovaca i kvalitetnih priplodnih koza. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava je 300.000 dinara po

UZGOJ KORNIŠONA SETVA Direktna setva,zastupljena u horizontalnoj i vertikalnoj proizvodnji. ZAŠTITA Zaštitu od plemenjače potrebno je obavljati redovno,na 5-7 dana. Najbolji period za prskanje je: -kasno poslepodne ili uveče,biljke moraju biti suve pre zalaska sunca. -ujutru,nakon jutarnje rose na temperaturi nižoj od 25 stepeni -ako je oblačno i temperatura niža od 25 stepeni,može se prskati toko, čitavog dana. Obavezna primena dovoljna količina vode,pesticida i korišćenje okvašivača. Špalir,proizvodnja iz rasada Od setve do rasadjivanja 2-4 sedmice Setva u kontejnere od sredine do kraja aprila Optimalna temperatura klijanja 25 C ,a temperatura nicanja 22 C Od rasadjivanja do berbe(4 sedmice) Pre rasadjivanja potrebno je pripremiti zemljište,uneti djubrivo,uneti insekticid,formirati bankove. Postaviti traku kap po kap 8-10cm od sredine banka. Rasadjivanje je idealno obaviti po oblačnom vremenu na temperaturi oko 20 C.

Evo nekoliko predloga odakle da počnete: Priprema  zemljišta za sadnju , se može izvesti ašovom ili motikom u zavisnosti od tipa zemljišta i njegove zbijenosti, a ako je  površina veća mašinski . Povrtnjak U martu se seju : - U prvoj dekadi :  spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata i čičoka. - U drugoj dekadi:  rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija. - U trećoj dekadi:  kelj, kupus, keleraba. Krajem aprila, mogu se posejati  lubenice ,  dinje ,  krastavci  i  boranija . Ipak, budite oprezni zbog mogućih kasnih mrazeva i, ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće  pokrivanjem  folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Ukoliko ne želite da rizikujete, sačekajte maj, koji je idealan za sadnju ovoga povrća. idealan period za zasnivanje  rasada sezonskog povrća je oko 15.aprila  (brokoli, prokelj, kupus, karfiol, paradajz, krastavci, paprika,  patlidžan, dinja, lubenica), čije se seme može  pronaći u poljoprivredn

slatki krompir ili batat je višegodišnja tropska biljka iz familije slakova, a iako su po nazivu slični, ova namirnicanema nikakve veze sa običnim krompirom. Gajenje i čuvanje Na 20.000 sadnica/ha, ukupno se dobije 20 tona prve klase. Nakon probiranja batat se prirodno konzervira 5-6 dana na 35⁰C, nakon čega će trajati 8-9 meseci. Najtraženija je i najslađa sorta narandžasta, a najkvalitetnija ljubičasta koja ukusom podseća na kesten. Vađenje batata se obavlja krajem septembra i u oktobru, ali svakako pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Prilikom vađenja treba paziti da se koren batata ne ošteti, jer u tom slučaju može doći do truljenja. Cela biljka se može iskoristiti, njoj nisu potrebni  ni herbicidi, ni pesticidi, i zapravo je ekološka. Jedino što je oko nje puno ručnog rada poput plevljenja, a baš svaki plod mora se ručno pokupiti s polja da se ne bi oštetio jer je mnogo ose