MOJE GAZDINSTVO

Postoje razni podsticaji i subvencije,"povoljni krediti",pitanje je koliko je to zaista dosupno nama,malim poljoprivrednicima i početnicima u proizvodnji. Neretko se stvara utisak da je sve to dostupno samo za velike poljoprivrednike,i tako da,ako vam deda,otac nisu ostavili 10,20,30.....jutara zemlje,nemate nikakve šanse u poljoprivredi. Koliko je zaista sve ovo dostupno?Šta bi po vašem mišljenju država mogla da uradi kako bi početnici imali uspeha i nade? Uključite se u diskusiju,sasvim sigurno će nas neko čuti!!! Šta bi konkretno vama pomoglo da vas podstakne i šta bi bio ozbiljan podsticaj i konkretna iskrena pomoć?

Bukovača je gliva koju još nazivaju i ostrigar.Veoma je prijatnog ukusa,tražena na tržištu i cena joj je nešto veća nego šampinjonima.Širenje uzgoja bukovače može da ugrozi čuvene šampinjone. Postoji nekoliko razloga za to: - jednostavno se uzgaja - uzgaja se na različitim podlogama, - velika tolerancija prema temperaturi, od 5 do 30°C, - nema velikih rizika pri uzgoju, kao, npr., kod šampinjona, - ima velike prinose - prilično je otporna na bolest i štetočine, - odličnog je ukusa Za gajenje bukovače potrebna je optimalna temperatura(oko 18C ) i konstanta veoma visoka vlažnost vazduha. Prostori se moraju obavezno provetravati i da imaju obezbedjenu potrebnu količinu svetlosti. Kako bi ste obezbedili temperaturu,leti se prostorija moga hladiti,provetravanjem i ovlažavanjem,a u zimskom periodu se mora dogrevati. Na 50 m² može se smestiti oko 800 vreća iz kojih rastu gljive. Uzgoj možemo svrstati u dve faze     1.faza od dana punjenja vreća sa supstatom i micelje

Približava se vreme rasadjivanja paprike,želimo da vas informišemo o sadnji i merama nege paprike. Paprika se razlikuje po obliku,veličini i kvalitetu ploda.Zato je danas veoma širok spektar sorti paprike. Paprika zahteva plodna, strukturna zemljišta, dobrog vodno-vazdušnog režima i povoljnih fizičko-hemijskih svojstava. Najbolja su plodna aluvijalna zemljišta i černozem. Dobri predusevi za papriku su: jednogodišnje leguminoze, strnine, trave, a loši predusevi iz familije  Cucurbitaceae  (vrste iz porodice tikava),  Solanaceae  (paprika, paradajz, krompir, patlidžan i duvan). Na istoj parceli paprika bi se trebala saditi tek nakon 4-5 godina. Proizvodnja rasada se obavlja u staklenicima ili plastenicima,tako da je veoma bitno okaliti rasad. Kaljenje rasada počinje sedam dana pre sadnje.Zaštićeni prostor se intezivnije provetrava,po mogućnosti se potpuno otvara.Smanjuje se broj zalivanja. Kvalitetan rasad paprike treba da ima 6–8 stalno razvijenih listova, visine stabl

Sekretarijat za privredu Beograda objavio je četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva, stočarstva, voćarstva i povrtarstva. Poziv važi i za nabavku poljoprivredne mehanizacije - priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2018. Podsticajna sredstva su namenjena za nabavku nove opreme za pčelarstvo i to: deset košnica sa pripadajućim ramovima, vrcaljka (ručna ili električna), električni otklapač saća (automatski ili poluautomatski) i topionik za vosak. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava iznosi 65.000 dinara po korisniku. Za ovu namenu opredeljena su bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 20.000.000 dinara, a rok za podnošenje prijava je 5. april. Podsticajna sredstva u oblasti stočarstva namenjena su za nabavku domaćih ili uvoznih kvalitetnih steonih junica holštajn - frizijske rase ili simentalske rase, kvalitetnih priplodnih ovaca i kvalitetnih priplodnih koza. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava je 300.000 dinara po

UZGOJ KORNIŠONA SETVA Direktna setva,zastupljena u horizontalnoj i vertikalnoj proizvodnji. ZAŠTITA Zaštitu od plemenjače potrebno je obavljati redovno,na 5-7 dana. Najbolji period za prskanje je: -kasno poslepodne ili uveče,biljke moraju biti suve pre zalaska sunca. -ujutru,nakon jutarnje rose na temperaturi nižoj od 25 stepeni -ako je oblačno i temperatura niža od 25 stepeni,može se prskati toko, čitavog dana. Obavezna primena dovoljna količina vode,pesticida i korišćenje okvašivača. Špalir,proizvodnja iz rasada Od setve do rasadjivanja 2-4 sedmice Setva u kontejnere od sredine do kraja aprila Optimalna temperatura klijanja 25 C ,a temperatura nicanja 22 C Od rasadjivanja do berbe(4 sedmice) Pre rasadjivanja potrebno je pripremiti zemljište,uneti djubrivo,uneti insekticid,formirati bankove. Postaviti traku kap po kap 8-10cm od sredine banka. Rasadjivanje je idealno obaviti po oblačnom vremenu na temperaturi oko 20 C.

Evo nekoliko predloga odakle da počnete: Priprema  zemljišta za sadnju , se može izvesti ašovom ili motikom u zavisnosti od tipa zemljišta i njegove zbijenosti, a ako je  površina veća mašinski . Povrtnjak U martu se seju : - U prvoj dekadi :  spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata i čičoka. - U drugoj dekadi:  rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija. - U trećoj dekadi:  kelj, kupus, keleraba. Krajem aprila, mogu se posejati  lubenice ,  dinje ,  krastavci  i  boranija . Ipak, budite oprezni zbog mogućih kasnih mrazeva i, ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće  pokrivanjem  folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Ukoliko ne želite da rizikujete, sačekajte maj, koji je idealan za sadnju ovoga povrća. idealan period za zasnivanje  rasada sezonskog povrća je oko 15.aprila  (brokoli, prokelj, kupus, karfiol, paradajz, krastavci, paprika,  patlidžan, dinja, lubenica), čije se seme može  pronaći u poljoprivredn

slatki krompir ili batat je višegodišnja tropska biljka iz familije slakova, a iako su po nazivu slični, ova namirnicanema nikakve veze sa običnim krompirom. Gajenje i čuvanje Na 20.000 sadnica/ha, ukupno se dobije 20 tona prve klase. Nakon probiranja batat se prirodno konzervira 5-6 dana na 35⁰C, nakon čega će trajati 8-9 meseci. Najtraženija je i najslađa sorta narandžasta, a najkvalitetnija ljubičasta koja ukusom podseća na kesten. Vađenje batata se obavlja krajem septembra i u oktobru, ali svakako pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Prilikom vađenja treba paziti da se koren batata ne ošteti, jer u tom slučaju može doći do truljenja. Cela biljka se može iskoristiti, njoj nisu potrebni  ni herbicidi, ni pesticidi, i zapravo je ekološka. Jedino što je oko nje puno ručnog rada poput plevljenja, a baš svaki plod mora se ručno pokupiti s polja da se ne bi oštetio jer je mnogo ose

Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, objavili su Vodič za korisnike IPARD II programa. U vodiču za Meru 1, koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu gazdinstava objašnjeni su  ciljevi i namena IPARD II programa, kao i način korišćenja i uslovi za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, te kontrola i potrebna dokumentacija za sprovođenje ove mere. Kako se navodi u uvodnom delu, dat je osvrt na pitanja značajna za dobar odabir projekta i pravilno podnošenje zahteva za IPARD podsticaje. Autori su nastojali da doprinesu boljem razumevanju celog procesa, prava i obaveza onih koji konkurišu - od vremena objavljivanja javnog poziva, preko podnošenja zahteva za odobravanje projekta, kontrole na licu mesta, prijema rešenja o odobravanju projekta, realizacije investicije, pa sve do isplate podsticaja. Dodaje se da se sva dodatna pitanja mogu uputiti Infocentru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Kontakt centru Uprave za agrarna plaća

Jedna od najznačajnijih vrsta voća,čiji se plod može koristiti u svežem ili smrznutom stanju. Malina se veoma lako razmnožava.U trećoj godini od sadnje dostiže pun rod. Rizik u proizvodnji maline je manji,jer joj grad,mraz i vetar,veoma retko nanose veće štete. Uglavnom se gaji na manjim seoski posedima 10-30 ari u brdskoplaninskim područjima,gde daje odlične rezultate,mada je u poslednih nekoliko godina povećana proizvodnja malina i u Vojvodini,uglavnom na manjim parcelama. . Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja

Predstavljamo vam osnovne stvari o plasteničkoj proizvodnji Proizvodnja u plastenicima je najpogodnija za sve koje poseduju mala zemljišta,bašte(leje). Prihodi sa jednog hektara pod plastenikom mogu biti veći  negod prihod  koji se dobije sa 150 hektara pod pšenicom.   Za mala gazdinstva je proizvodnja veoma isplativa.Najbitinje je obezbediti tržište,gde će te robu plasirati.(kvantaš,pijaca,marketi...) Nekoliko prijatelja koje poznajem se bave plasteničkom proizvodnjom i veoma su zadovoljno prihodima u odnosu na prihodi-rashodi-trud.  Gajenje više vrsta  povrća u ciklusima je najisplativije  jer se mogu dobiti od 2 do 4 berbe godišnje. Za potrebe malih proizvodača preporučujemo tunelski plastenik širine 5m i visine 3m,sa dve bočne ventilacije koje su veoma bitne za što bolje klimatcke uslove u plastenicima. Ipak,pre nego što se odlučite za plastenik,raspitajte se o troškovima konstrukcije,folije,nivelisanja terena i obezbedjivanju vode i struje do plastenika. Cena zavi

Direktna plaćanja Direktna plaćanja obuhvataju: Premije  su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode. podsticaji za biljnu proizvodnju, i to: osnovni podsticaji, proizvodno vezani podsticaji; podsticaji u stočarstvu, i to za: kvalitetne priplodne mlečene krave, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i koze, kvalitetne priplodne krmače, tov junadi, tov jagnjadi, tov svinja, košnice pčela, roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice riba šarana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, proizvodnja konzumne ribe. Podsticaji za proizvodnju  su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, višegodišnji zasad, odnosno stoku odgovarajuće vrste. Podsticaji za proizvodnju mogu biti: Regresi  su novčani iznosi koji se u određenom procentu isplaćuju za kupljenu količinu inputa za poljoprivrednu proizvodnju (

Kako uspeti?Kako napraviti najmanje grešaka i što je moguće manje rizikovati u proizvodnji,je pitanje koje muči poljoprivrednike,bila to mala ili velika gazdinstva. Stručnjaci kažu da je najbolje uključiti u posao iskusne proizvodjače,raspitatiti se kod prijatelja za rizik,kvalitet i pratiti agrotehničke mere. Naravno,veoma je bitno investirati.Ako ste mali poljoprivrednik,krenite sa salatom.Za početak vam je dovoljno 100 e uloga,za malu površinu,možete za kratko vreme,u zavisnosti od cene zaraditi višestruko više,i stvoriti temelj za dalju proizvodnju.Znači,INVESTIRAJTE!!! Proverite šta se i po kojoj ceni kupuje u vašoj okolini,da li imate siguran plasman proizvoda. Kako moj komšija kaže,njemu je najsigurnije kada ima ugovoren otkup. Mnogo je manji rizik i sigurniji profit. Prijavite se na blog da bi ste dobijali redovno savete i mišljenja za ono što vas najviše zanima. Podelite blog na društvenim mrežama. Vaš blog,MojeGazdinstvo

Dragi prijatelji Kako na najbrži i najlakši način profitirate u poljoprivrednoj proizvodnji.Najbolji poljoprivredni blog u Srbiji.Besplatno na najlakši i najbrži način postavite vaše oglase. PIŠITE NA BLOGU,KOMENTARIŠITE,PRIJAVITE SE NA BLOG... DA SAMI KREIRAMO USPEH! administracija bloga Sve o registraciji gazdinstva Nemojte ići utrezor dok nesaznate najnovije informacije o registraciji. Obično vam uvek govore da vam nedostaje još jedan papir,ovde će te dobiti informacije iz prve ruke! Registracija novog gazdinstva se odvija tokom cele godine, ali se za korišćenje podsticaja uzima stanje na dan 30.09. tekuće godine. Registracija i obnova poljoprivrednog gazdinstva je prvi i osnovni korak u korišćenju državnih mera i podsticaja u poljoprivredi. Neophodna dokumentacija su obrasci za popunu koji se mogu dobiti u Upravi za Trezor. Neophodna dokumenta za otvaranje novog poljoprivrednog gazdinstva su: -kopija lične karte nosioca, -kopije ličnih karata čla